Bozanska llijada via Homer

Priroda Dzonijevog pesnickog dela, afirmisana i potvrdjena u jednom od najzanimljivijih opusa druge Jugoslavije, otkriva nove izazove povratkom u daleku proslost, na sam prag evropske knjizevnosti, do Homerove Ilijade. Prvo i najautenticnije poetsko svedocenja o ratu, tiraniji, svadji, podmetanju svake vrste, patnji, vatri, smrti i usudu balkanskih prostora naslo je u holandskoj samoci mogucnost novog preispitivanja.

Besovi i inati "besmrtni i strasni", slike uzasa i animalnosti kojih smo svi svedoci, naterali su Dzonija i njegov pesnicki dar ka surovosti Homerovih slika koju filozofi stolecima zovu "prirodni realizam".

Filolozi i knjizevni istoricari nece u Stulicevom prepevu naci uobicajeni odnos prema originalu, prema metrickoj i ritmickoj strukturi, prema jezickim odlikama Homerovog stiha.

Stulic kao Stulic i ovde nalazi razlog za beg od svih normi. Ali zato potpuno postuje narativnu strukturu, sled dogadjaja pod Trojom i na Olimpu jer se njegova sklonost epsko-narativnom obliku izraza jednostavno nasla na svom terenu.